Pismo tebi

Autor 3msc | 15 Feb, 2013

 

"Dragi Miloše,

hvala ti. Pamtim sve još uvek, mada ću pokušati ono ružno da zaboravim. Ali hvala ti, za ljubav, sreću, smeh, zagrljaje, poljupce. Izgubila sam 4 godine čekajući te, ali nije mi žao. Žao mi je samo što se nisam više borila, što se ti nisi borio. Mada, nebitno je sad.

Ne bi trebalo gore da stoji dragi, jer ništa mi ne značiš, bar ne kao pre. Možda bi trebalo da stoji stranče, jer odavno te nisam ni videla ni čula. Ne znam ni kako si, a i ne pitam. Odavno me ništa o tebi ne zanima. Ovih dana sam razmišljala o tebi, i sećala se svega. Svih gluposti koje sam radila zbog tebe, i smejala se. Nedostaje mi da volim. Nedostaje mi da utonem u nečiji zagrljaj i zaboravim na svoj život, na sve drugo, jer ludnica je oko mene, znaš? Ovih dana posebno. Treba da donesem važnu odluku, a nemam kome da se požalim, nemam sa kime da se posavetujem. Nedostaje mi da me neko zagrli posle groznog dana, a takvi su svi, i da mi kaže da će sve biti u redu. Nedostaje mi motivacija da nastavim dalje, jer stojim u mestu od onda kada si otišao. Vrtim se u krug, od jednog do drugog, ali ni sa jednim ne ide. Nadam se da biće bolje kad odem. I nadam se da si ti bar dobro, i iskreno srećan. 
Nekada tvoja,
Jelena. "

 

Tri metra iznad neba

Autor 3msc | 11 Feb, 2013

 "Iznenada shvatiš da se sve završilo. Stvarno. Nema povratka nazad, ne kaj se. Kada pokušavaš da se setiš kako je sve zapravo počelo, otkrivaš da je sve počelo pre nego što si mislio. Mnogo ranije. I tada, u tom trenutku shvatiš da se sve dešava jednom u životu. Koliko god pokušavao, nikad nećeš imati isti osećaj. Nikad više nećeš imati osećaj kao da si

TRI METRA IZNAD NEBA."

____________________________________________
 
-Sećaš li se kad smo sedeli na motoru, gledali u mesec?

-Sećaš li se nesuđenog poljupca, kad smo bili milimetar blizu?
 
-Sećaš li se prvog poljupca, a onda još onih hiljadu?
 
-Sećaš li se prvog osmeha zaljubljenosti?

-Sećaš li se varnica u pogledima?

-Sećaš li se toplog zagrljaja?

-Sećaš li se kako nismo mogli da se rastanemo?

Ja se sećam. Sećam se kako si me držao za ruku, vodio me, ljubio, milovao. Pričao, smejao se, zasmejavao mene. I sećam se topline oko srca, ubrzanog kucanja i strepnje. Sećam se svakog sekunda sa tobom, koji su bili kao večnost. Detinja ljubav, najbolnija. Nikad više neću tako voleti, znam. Nikad neću imati isti osećaj pripadnosti i osećaj kao da je ceo svet moj. Da si ti moj. Jutro je odnelo sve. Uzdam se u noć, a jutra ostavljam srećnijima. Ne volim ih. Noć i ti ste moja sudbina. Možda u mraku jednom nađem ti dušu. I opet se osetim isto. Kao da sam TRI METRA IZNAD NEBA.

Ruka koja je prva držala moju

Autor 3msc | 3 Feb, 2013

Išli smo putem ljubavi i spokoja.

Na svakom koraku, on je bio tu.

Moj verni saputnik i u dobru i u zlu.

Pružila bih mu ruku, i prihvativši je,

mogao me je povesti bilo gde, i na kraj sveta.

Znao je kako treba da je drži:

Ni previše nežno, da odem, ni previše čvrsto, da boli…

Nego onako, da se zna kome pripadam…

Znao je da miluje tim rukama..

Znao je tako lepo da zavede, da uteši..

Znao je, o tako dobro je znao, da sam držala sve moje, držeći njegovu ruku.

A onda me je pustio…


 

"Oči zelene, oči tvoje kao more nevere..."

Autor 3msc | 2 Feb, 2013

Želela sam:

utonuti ti u zagrljaj

voleti te.

Želela sam:

utopiti se u tvojim očima

ploviti morem sreće.

Želela sam:

obasipati te poljupcima

mrsiti ti kosu.

Želela sam

samo jedan mali deo

tvog života

tebe

da ulepša moj život ceo

i usreći mene.

Dobila sam:

prezir

bol

i boju tvojih očiju

urezanu zauvek u sećanje...

Zelena-boja prevare. 

 

01.08.2012.

Autor 3msc | 1 Feb, 2013

 "Uvek kada vidim te

kao da mi đavo sudi" 



Išla je u vučju jazbinu, znala je to, ali kolika je verovatnoća bila da će ga videti? 1:1.000.000

Tamo, na vašaru, u tolikoj gužvi, mah, nije ni pomišljala na to. Uostalom, nije znala da je bio u Srbiji. Otišla je da se nađe s bratom, koga nije dugo videla, a bio je slomljen zbog raznih stvari. No nebitno.

Šetala je kroz vašar, zastajala kraj svake tezge, razgledajući pomno sve što se nalazilo tu. Volela je da razgleda. Videla je mnoga lica, neznana i znana, pozdravljala se, smejala se, razgovarala.

Stala je kod tezge sa knjigama, i razgledajući naišla na knjigu 'Tri metra iznad neba'. Ironično. Uzela ju je u ruke, okretala, prelistavala, čitala opis na zadnjoj korici. Ne zna koja je sila naterala, neko zlo ili ko zna šta, ali ništa dobro, sigurna je, šta ju je navelo da se okrene...

I ugleda njega sa druge strane. Ide s njom. On.

Stranac. Samo neko čiji lik zna iz viđenja, ili samo misli da zna. Podseća na nekog koga je davno volela, ko zna zbog čega. I eto šta stranac može da uradi... 

Nedelju dana nakon toga nije ustala iz kreveta koliko joj je bilo loše. Zašto? Sam Bog zna...

A jednog dana, ako taj isti stranac ugleda nju negde, nje više neće biti. Na njenom mestu biće neka druga osoba, neko ko će ga podsetiti na jednu klinku koja ga je davno volela. Ako se ikada seti...