Poslednji redovi tebi

Autor 3msc | 24 Feb, 2013

Mogli smo sve. Da si ti želeo, da sam se ja borila. Ali pustila sam te. Lepo je bilo, kratko, ali lepo. Mada smo mogli i lepše stvari da doživimo i više da se volimo. Ali otišao si.

Verujem da sve devojke zamišljaju neke savršene veze, brakove i šta ja znam. Da žive u velikoj kući, imaju bogatog muža, skupa kola, firmiranu garderobu itd. Nisam ništa od toga zamišljala niti želela. Bio si mi samo ti u glavi, bilo gde. Nebitno je bilo. Nisam zamišljala da me vodiš na neka ostrva, ili planine i nemoguća prostranstva, zamišljala sam nas u malom stanu kako se svađamo, jer i to je deo ljubavi. Da se ne posvađamo ne bismo znali koliko jedno drugom značimo. Zamišljala sam kako odlazim iznervirana iz stana, a ti sedaš i pališ cigaretu. Onda se vratim i bude mi krivo što smo se posvađali, i ti mi govoriš da ti je žao, i grliš me, i šapućem ti da ne mogu da živim bez tebe. 

Ali ništa od toga se nije desilo i nikad se neće desiti. I to što još uvek nisam uspela ni sa kim ne znači da nemam sa kim, već ne želim. Ne želim ni sa kim drugim da zamišljam kao što sam sa tobom zamišljala, ili da doživim to što nisam sa tobom. Jednostavno ne želim.

Uskoro odlazim iz ovog grada, i možda te sretnem opet, a nadam se da neću. Ne želim da te vidim nikada više, jer sam srećna ovako. I biću još više kada odem. Nemoj da mi kvariš opet. Oženi se, imaj decu, izgradi svoj život. Moj je bez tebe prazan, ali potrudiću se da ga ispunim bar ostvarenjem svojih snova iz detinjstva. Ti si bio neplaniran i ostao si neostvaren. Ali neka. Ko zna zašto je ovako dobro. Znaj da ćeš u mom srcu uvek imati posebno mesto, i nikog neću pustiti tamo. Nikad. Ne zbog tebe, jer ne zaslužuješ to, već zbog sebe. Ne dam više da me povređuju. 

Tebi želim svu sreću, i da nikad ne doživiš ono što sam ja doživela i preživela. Nikome to ne želim. Zaista ni sad nisi vredan toga. Ničega nisi vredan. Ni dobrog ni lošeg, ali neka ti. Voli je. Nemoj i nju da povrediš. Toliko. Znam da nikad nećeš ovo pročitati, nije ni važno. Poslednji put pišem o tebi. Obećavam.

Pismo tebi

Autor 3msc | 15 Feb, 2013

 

"Dragi Miloše,

hvala ti. Pamtim sve još uvek, mada ću pokušati ono ružno da zaboravim. Ali hvala ti, za ljubav, sreću, smeh, zagrljaje, poljupce. Izgubila sam 4 godine čekajući te, ali nije mi žao. Žao mi je samo što se nisam više borila, što se ti nisi borio. Mada, nebitno je sad.

Ne bi trebalo gore da stoji dragi, jer ništa mi ne značiš, bar ne kao pre. Možda bi trebalo da stoji stranče, jer odavno te nisam ni videla ni čula. Ne znam ni kako si, a i ne pitam. Odavno me ništa o tebi ne zanima. Ovih dana sam razmišljala o tebi, i sećala se svega. Svih gluposti koje sam radila zbog tebe, i smejala se. Nedostaje mi da volim. Nedostaje mi da utonem u nečiji zagrljaj i zaboravim na svoj život, na sve drugo, jer ludnica je oko mene, znaš? Ovih dana posebno. Treba da donesem važnu odluku, a nemam kome da se požalim, nemam sa kime da se posavetujem. Nedostaje mi da me neko zagrli posle groznog dana, a takvi su svi, i da mi kaže da će sve biti u redu. Nedostaje mi motivacija da nastavim dalje, jer stojim u mestu od onda kada si otišao. Vrtim se u krug, od jednog do drugog, ali ni sa jednim ne ide. Nadam se da biće bolje kad odem. I nadam se da si ti bar dobro, i iskreno srećan. 
Nekada tvoja,
Jelena. "

 

Tri metra iznad neba

Autor 3msc | 11 Feb, 2013

 "Iznenada shvatiš da se sve završilo. Stvarno. Nema povratka nazad, ne kaj se. Kada pokušavaš da se setiš kako je sve zapravo počelo, otkrivaš da je sve počelo pre nego što si mislio. Mnogo ranije. I tada, u tom trenutku shvatiš da se sve dešava jednom u životu. Koliko god pokušavao, nikad nećeš imati isti osećaj. Nikad više nećeš imati osećaj kao da si

TRI METRA IZNAD NEBA."

____________________________________________
 
-Sećaš li se kad smo sedeli na motoru, gledali u mesec?

-Sećaš li se nesuđenog poljupca, kad smo bili milimetar blizu?
 
-Sećaš li se prvog poljupca, a onda još onih hiljadu?
 
-Sećaš li se prvog osmeha zaljubljenosti?

-Sećaš li se varnica u pogledima?

-Sećaš li se toplog zagrljaja?

-Sećaš li se kako nismo mogli da se rastanemo?

Ja se sećam. Sećam se kako si me držao za ruku, vodio me, ljubio, milovao. Pričao, smejao se, zasmejavao mene. I sećam se topline oko srca, ubrzanog kucanja i strepnje. Sećam se svakog sekunda sa tobom, koji su bili kao večnost. Detinja ljubav, najbolnija. Nikad više neću tako voleti, znam. Nikad neću imati isti osećaj pripadnosti i osećaj kao da je ceo svet moj. Da si ti moj. Jutro je odnelo sve. Uzdam se u noć, a jutra ostavljam srećnijima. Ne volim ih. Noć i ti ste moja sudbina. Možda u mraku jednom nađem ti dušu. I opet se osetim isto. Kao da sam TRI METRA IZNAD NEBA.

Ruka koja je prva držala moju

Autor 3msc | 3 Feb, 2013

Išli smo putem ljubavi i spokoja.

Na svakom koraku, on je bio tu.

Moj verni saputnik i u dobru i u zlu.

Pružila bih mu ruku, i prihvativši je,

mogao me je povesti bilo gde, i na kraj sveta.

Znao je kako treba da je drži:

Ni previše nežno, da odem, ni previše čvrsto, da boli…

Nego onako, da se zna kome pripadam…

Znao je da miluje tim rukama..

Znao je tako lepo da zavede, da uteši..

Znao je, o tako dobro je znao, da sam držala sve moje, držeći njegovu ruku.

A onda me je pustio…


 

"Oči zelene, oči tvoje kao more nevere..."

Autor 3msc | 2 Feb, 2013

Želela sam:

utonuti ti u zagrljaj

voleti te.

Želela sam:

utopiti se u tvojim očima

ploviti morem sreće.

Želela sam:

obasipati te poljupcima

mrsiti ti kosu.

Želela sam

samo jedan mali deo

tvog života

tebe

da ulepša moj život ceo

i usreći mene.

Dobila sam:

prezir

bol

i boju tvojih očiju

urezanu zauvek u sećanje...

Zelena-boja prevare.