Par reči

Autor 3msc | 19 Jun, 2013

Dugo nisam bila ovde, a nedostaju mi puno stvari. Ovde je bio moj početak pisanja, prvi put sam pokazala drugima svoje "baljezgarije". Vi ste me prihvatili zaista kao najrođenijeg, hvala vam puno na tome. Žao mi je što sam sa tako malo vas ostala u kontaktu posle onoga što se desilo u Blogogradu. I što su me neki od vas čak i obrisali sa fejsa... Ali nema veze. Ne verujem da će neko od vas i pročitati ovo. Želim da kažem samo da mi je bilo drago da se družim sa svima vama, što sam bila deo ovoga, i da vas neću zaboraviti. Želim vam sve najbolje od srca, posebno onima koji su zaslužili, koje je život gazio. A oni znaju ko su. Delom zauvek vaša, 3msc.

Ne mogu da verujem

Autor 3msc | 13 Maj, 2013

Dugo nisam ulazila ni na blog ni na mail, reših sad da pregledam šta ima kad naiđem na veoma tužnu vest.

Domaćice, počivaj u miru. Čast mi je bila poznavati te virtuelno i družiti se s tobom. Nažalost nisam te upoznala uživo... Saučešće porodici, zaista mi je mnogo žao i dalje ne mogu da verujem...

Želja

Autor 3msc | 21 Mar, 2013
Tužno je što bi svaki čovek, da ga pitaju šta želi, rekao da želi veliku kuću, mnogo novca, mnogo hrane, da putuje svetom itd...još tužnije je što bih ja uvek iznova izabrala tebe.

Obećanje

Autor 3msc | 16 Mar, 2013
Znam da sam obećala da neću pisati više o tebi, ali ovaj blog je i nastao zbog tebe, u vreme kad sam te neizmerno volela. Juče videh tvoju sliku sa sestrićem i nešto me preseče po sred srca, nisam mogla da verujem. Ne znam ni sama više šta mi je, a nikome mi se i ne priča o tebi, pa moram ovde da ispraznim dušu. Skoro pa se ne sećam ničeg što smo doživeli, ali svaki put kad te vidim nešto se preokrene u meni. Šta li je?

Poslednji redovi tebi

Autor 3msc | 24 Feb, 2013

Mogli smo sve. Da si ti želeo, da sam se ja borila. Ali pustila sam te. Lepo je bilo, kratko, ali lepo. Mada smo mogli i lepše stvari da doživimo i više da se volimo. Ali otišao si.

Verujem da sve devojke zamišljaju neke savršene veze, brakove i šta ja znam. Da žive u velikoj kući, imaju bogatog muža, skupa kola, firmiranu garderobu itd. Nisam ništa od toga zamišljala niti želela. Bio si mi samo ti u glavi, bilo gde. Nebitno je bilo. Nisam zamišljala da me vodiš na neka ostrva, ili planine i nemoguća prostranstva, zamišljala sam nas u malom stanu kako se svađamo, jer i to je deo ljubavi. Da se ne posvađamo ne bismo znali koliko jedno drugom značimo. Zamišljala sam kako odlazim iznervirana iz stana, a ti sedaš i pališ cigaretu. Onda se vratim i bude mi krivo što smo se posvađali, i ti mi govoriš da ti je žao, i grliš me, i šapućem ti da ne mogu da živim bez tebe. 

Ali ništa od toga se nije desilo i nikad se neće desiti. I to što još uvek nisam uspela ni sa kim ne znači da nemam sa kim, već ne želim. Ne želim ni sa kim drugim da zamišljam kao što sam sa tobom zamišljala, ili da doživim to što nisam sa tobom. Jednostavno ne želim.

Uskoro odlazim iz ovog grada, i možda te sretnem opet, a nadam se da neću. Ne želim da te vidim nikada više, jer sam srećna ovako. I biću još više kada odem. Nemoj da mi kvariš opet. Oženi se, imaj decu, izgradi svoj život. Moj je bez tebe prazan, ali potrudiću se da ga ispunim bar ostvarenjem svojih snova iz detinjstva. Ti si bio neplaniran i ostao si neostvaren. Ali neka. Ko zna zašto je ovako dobro. Znaj da ćeš u mom srcu uvek imati posebno mesto, i nikog neću pustiti tamo. Nikad. Ne zbog tebe, jer ne zaslužuješ to, već zbog sebe. Ne dam više da me povređuju. 

Tebi želim svu sreću, i da nikad ne doživiš ono što sam ja doživela i preživela. Nikome to ne želim. Zaista ni sad nisi vredan toga. Ničega nisi vredan. Ni dobrog ni lošeg, ali neka ti. Voli je. Nemoj i nju da povrediš. Toliko. Znam da nikad nećeš ovo pročitati, nije ni važno. Poslednji put pišem o tebi. Obećavam.

1 2 3  Sledeći»